Od mene zavisi

106

Nastavljamo dalje posle rada na zoni komfora. Već sam pominjao da je preuzimanje odgovornosti važno za pomeranje na lestvama od bola ka moći, a sada ćemo detaljnije da se pozabavimo time…

Većina nas je bar jednom u životu čula da treba da preuzme odgovornost za svoj život, i većina nas smatra da to zaista i čini. (Verujem da bih i od tebe čuo „Da!“ kada bih te pitao „Da li ti preuzimaš punu odgovornost za svoj život?“) Nažalost, većina nas i greši jer ne shvata šta to zapravo znači!

Za većinu „samostalnih“ ljudi, to znači da treba da završe školu, (da odsluže vojni rok,) da se zaposle i zarađuju novac kako bi se sami izdržavali, da prestanu da žive sa roditeljima, da se venčaju i osnuju svoju porodicu, i da steknu pravo na penziju kako u starosti ne bi zavisili od bilo koga drugog. Navedeni činioci zaista mogu biti deo procesa preuzimanja odgovornosti za svoj život, ali…

Pretpostavimo da imaš diplomu fakulteta, ili radno mesto, ili svoju porodicu. Da li se tvoj život svodi na činjenicu da imaš diplomu, da radiš svoj posao i primaš platu, da imaš supružnika (i decu)? Ili tvoj život ispunjavaju odnosi sa prijateljima sa fakulteta, kolegama sa posla, radni zadaci, kućni poslovi, hobiji, uspesi i izazovi na koje nailaze tvoji članovi porodice, i druge krupne stvari i sitnice? Ne moraš da odgovaraš – poenta je da je ljudski život složen od toliko puno činilaca da, kada bismo probali sve da ih popišemo, potrošili bismo ceo život i opet ne bismo uspeli! (Zar život nije fenomenalan!?)

Dakle, preuzeti odgovornost za svoj život U POTPUNOSTI, znači preuzeti odgovornost za sve što nas se tiče!

„Ali ja na neke stvari ne mogu da utičem!“ – misliš.

Dozvoli da pogodim: Šef ti stalno zadaje neke zadatke koji su ispod tvog nivoa; Dete ti ima dobar uspeh u školi; Bivši muž ti neredovno plaća alimentaciju; Komšija petkom uveče pravi žurke i smeta ti jer ti radiš i subotom; Muž zaboravlja da skloni sudove u mašinu posle ručka; Skupština je izglasala novi zakon kojim se od tebe očekuje da plaćaš veći PDV; Luk ti je istrulio u bašti zbog obilnih kiša… Ovo su primeri situacija u kojima ne možemo da preuzmemo odgovornost jer ne zavise od nas, zar ne? Šef, komšija, dete, muž… oni treba da snose odgovornost za to što nam se dešava – je ‘l da?

Ne.

Da li smo predali svoju moć u njihove ruke ako kažemo da oni treba da snose odgovornost za to što mi doživljavamo?

Da!

U datim primerima – i mnogim drugim: ako radiš posao koji mrziš, ako si samac a želiš da si oženjen, ako si u neprijatnim odnosima i želiš da se izvučeš, ako zbog dece osediš pre vremena, i ako, uopšteno govoreći, ništa ne ide onako kako želiš – ti sebe postavljaš u ulogu bespomoćne žrtve!

Iz nekih razloga ti (svesno ili nesvesno) biraš „loš“ posao, ti biraš da mrziš samački život, ti biraš da ostaneš u „pogubnim“ vezama, ti biraš da poludiš zbog postupaka svoje dece…

Zašto pišem „loš“, „pogubnim“? U čemu je štos – u tvojim doživljajima odnosno reakcijama na događaje, situacije i okolnosti koje ti se u životu javljaju! Od tebe, i samo od tebe, zavisi kako ćeš poimati ono što ti se dešava u životu! Možda ne možeš da kontrolišeš šta drugi rade, ali možeš da kontrolišeš kako ćeš ti to doživljavati.

Šef ti zadaje zadatke. Tačka. Ti ih doživljavaš da su ispod tvog nivoa. Ti doživljavaš! Možda oni i jesu ispod nivoa za nekoga sa tvojim obrazovanjem i iskustvom, ali ako pripišeš odgovornost za to šefu, predaješ moć u njegove ruke i više nemaš izbora!

Dete ti ima dobar uspeh u školi. Ti želiš da bude odlično. Ti želiš! Misliš da može da postigne bolji uspeh kada bi se malo potrudilo i vežbalo pred kontrolne, manje gledalo tv… Ode moć u ruke deteta jer samo ono može da preduzme akciju!

Muž pojede ručak i ostavi sudove na stolu. (A treba samo da ih stavi u mašinu!) Tebi bi bilo mnogo lakše kada bi ih sklonio, ali on to stalno zaboravlja. Ode moć u njegove ruke jer se akcija očekuje od njega.

Ako ti preuzmeš akciju, i posle drugog, trećeg zadatka porazgovaraš sa šefom (ili sa šefovim šefom) o tome; popričaš sa detetom oko toga da li ga nešto u školi muči ili počneš sa njim da radiš domaće zadatke; zamoliš muža da skloni sudove ili mu postaviš neki duhoviti podsetnik na sto – moć ostaje u tvojim rukama! Seti se: Akcija daje moć, a moć pruža izbore!

Dakle, preuzeti odgovornost za svoj život u potpunosti, znači preuzeti odgovornost i za svoje doživljaje onoga što nam se događa.

Znam da je teško prihvatiti činjenicu da smo mi sami odgovorni za osećaje koji nam iz života oduzimaju radost. Ali, seti se šta smo rekli na početku – kada bismo znali da možemo da izađemo na kraj sa svakom situacijom koja nas zadesi u životu, više ne bi bilo ničega čega bismo se plašili!

„Pa, kako mogu da promenim svoje doživljaje i povratim svoju moć?!“ – pitaš se.

Lako! Postoji bar šest stvari koje možeš da učiniš!

Izbegavaj bacanje krivice na neku spoljašnju silu za svoja loša iskustva u životu. Niko i ništa osim tebe ne može upravljati tvojim mislima ili akcijama.

– Možda se osećaš jadno kada pomisliš na proteklih 10 godina u vezi/braku. Ipak, tvoj je izbor bio da ostaneš u vezi/braku; Ti ne možeš da se setiš ni jedne lepe stvari tokom proteklih 10 godina…

– Možda tvoje dete nije izabralo životni put koji je po tebi najbolji. Ali, zašto misliš da se neće snaći na putu koji je samo izabralo; Zašto imaš potrebu da mu namećeš svoje rešenje… (Da ne govorim o tome koliko neizvesnosti donose informacione tehnologije i kako danas deca prešišaju roditelje u poimanju sveta oko sebe.)

– Možda nemaš posao koji te zadovoljava, pa se zapitaj: da li je tržište rada toliko loše kada drugi ljudi uspevaju da nađu posao koji žele; zašto na postojećem poslu ne stvoriš bolje uslove za rad; da li daješ sve od sebe da postojeći posao uradiš što bolje…

– Možda ti je karijera u škripcu – gde su ti kvalifikacije koje bi ti pomogle da napreduješ u karijeri; gde su ti preporuke; možeš li od nekoga da zatražiš uslugu za uzvrat ili pomoć…

– Možda boluješ od teške bolesti. Zapitaj se koliko tvoj način života ili način ishrane imaju uticaja na to. Gde živiš? Da li pušiš, jedeš ili piješ neumereno? Da li si pod prevelikim stresom? Zašto se ne skoncentrišeš na izlečenje?

– Možda ti je rat odneo drage osobe ili imovinu. Sećaš li se da su postojali izbori, referendumi, štrajkovi, demonstracije… Znaš li da su mnogi odabrali da pobegnu?

I tako dalje…

Ako osećaš bol zbog identifikacije sa nekom od pomenutih priča, dobro je. To zapravo određuje područje na kome treba da radiš. Stvar koju treba da zapamtiš je da kada okrivljuješ bilo koju od spoljnih sila za neku životnu situaciju, doslovce odbacuješ svu svoju moć i na taj način stvaraš sebi bol, blokiranost i depresiju.

Ne krivi sebe što ti nešto ne ide od ruke. Da, dobro si pročitao… Ne krivi sebe što ti nešto ne ide od ruke. Čini najbolje što možeš, i na putu si da povratiš svoju moć.

Preuzeti odgovornost ne znači kriviti sebe. Naprotiv! Preuzimanje odgovornosti znači ne kriviti sebe! Znam da zvuči pomalo čudno, možda čak i protivurečno, ali te dve stvari mogu biti nevezane.

Kada postanemo svesni da smo sami sebi priredili „toliko mnogo“ nesreće, težimo da kaznimo sebe i da se osudimo – „Eto, opet sam upropastio svoj život… Ja sam beznadežan slučaj… Hoću li se ikad opametiti?“ Umesto toga, važno je da razumemo da smo uvek činili najbolje što smo znali u datim situacijama! Sada, kada smo toga svesni, možemo da promenimo svoje ponašanje – iskoristićemo to kao iskustvo na osnovu kojeg ćemo da rastemo!

Nemoj uopšte da se uzbuđuješ zbog svog ponašanja u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. Sve je to običan deo postupka učenja – postupka pomeranja od bola ka moći. A za to je potrebno vreme. Nema potrebe da brzaš. Nema potrebe da osuđuješ sebe. Da, sam prouzrokuješ svoju nesreću, ali to nije razlog za bacanje kamenja. Jednostavno, ti si na dugom putu na kojem ćeš učiti iz sopstvenog iskustva.

Bilo šta što ti oduzima moć čini te žrtvom. Nemoj biti svoja sopstvena žrtva!

Zapitaj se kada i gde igraš ulogu žrtve.

Mentalitet „žrtve“ je veoma lukav i preuzima mnoge oblike. Uoči indikatore koji ti govore da ne treba ti da snosiš odgovornost za to što je bilo, šta imaš, šta radiš ili osećaš.

Najčešći indikatori su: ljutnja, nestrpljenje, uznemirenost, neraspoloženost, okrivljavanje drugih, zamor, bol, zaplašenost, osvetoljubivost, pokušaj upravljanja drugima, rasejanost, opsednutost, samosažaljenje, zadrtost, zavist, neobjektivnost, bespomoćnost, razočaranost, konstantna zaboravnost, zavist…

Lista nije potpuna, ali shvataš poentu. Kada primetiš bilo koje od ovih osećanja, to je nagoveštaj da treba da utvrdiš šta ne radiš u svom životu. Iznenadićeš se koliko je lako da odrediš gde si predao moć (čitaj: odgovornost).

Zapazi naknade koje dobijaš za to što se osećaš „zaglibljeno“. Jednom kada ih pronađeš, biće ti lakše da se „odglibiš“.

Preuzimanje odgovornosti znači imati svest o naknadi koju dobijamo za zaglavljenost. Naknada objašnjava zašto biramo da večno održavamo ono što ne volimo. Kada shvatiš šta znači naknada, biće ti mnogo jasnije i tvoje ponašanje.

Primera radi, neko bira da bude slabog zdravlja jer na taj način dobija pažnju koju želi, ili mogućnost da ne ode na posao koji ne voli, ili bolovanje koje će zameniti odmor koji odavno želi. Neko bira da ostane u braku sa osobom koju više ne voli jer ne želi da se suoči sa potencijalnom samoćom ili odbijanjem. Neko, pak, neće napustiti posao iako ga ne voli jer ne želi da se suoči sa mogućim neuspehom prilikom traženja novog posla.

Primeri su brojni, jer su naknade najčešće skrivene od nas samih. Međutim, kada jednom shvatimo da postoje, lako ćemo ih pronaći i povratiti moć koju su nam uzele! Kada bolje razmislim, hajde da to učinimo odmah! Postavi sebi pitanja: Šta je to sa čime ne moram da se suočim? Šta ne moram da uradim? Šta dobijam time što ne preduzimam nikavu akciju? Kakvu predstavu dobijam zadržavajući se u kakvom-takvom stanju?

(Ponekad su naknade očigledne drugima, ali su za nas maskirane i ne opažamo ih. Ako ne možeš da ih nađeš, zamoli prijatelje da ti pomognu. Možda će te iznenaditi otkriće da tvoji prijatelji znaju više o tvojim pobudama nego ti.)

Odluči šta želiš u životu, i radi na tome da to postigneš. Prestani da čekaš da ti neko to da, jer ćeš čekati uzalud.

Postavi svoje ciljeve – pa radi na njihovom ostvarenju!

Zamisli u kakvom prostoru želiš da živiš… Onda ga priušti sebi! Nije potrebno mnogo novca da bi se napravio dom, promenilo prebivalište…

Osvrni se oko sebe i vidi koga želiš da imaš u svom krugu prijatelja… I odmah uzmi telefon i dogovori se da se nađete! Nemoj sedeti skrštenih ruku i čekati da oni tebe pozovu.

Pregledaj svoje telo. Odredi šta treba da učiniš pa da izgledaš i osećaš se zdravo… Onda to i učini!

Većina nas ne „vaja“ svoj život. Mi prihvatamo ono što nas snađe, a onda zbog toga kukamo. Mnogi od nas provode život čekajući – čekajući da im dođu princ na belom konju, savršen posao, izuzetni prijatelji. Nema potrebe da čekaš da ti bilo ko da bilo šta u životu. Imaš moć da stvoriš sve što ti je potrebno!

Postavi sebi jasne ciljeve, daj sebi reč da ćeš ih ostvariti, i preduzmi akciju! Nakon toga je samo pitanje vremena kada ćeš ih ostvariti.

Imaj na umu da imaš mnogo izbora – kako u akcijama, tako i u osećanjima – u bilo kojoj situaciji da se nađeš.

Odaberi put koji doprinosi tvom napretku i čini da budeš u miru sa sobom i drugima.

Jedan od studenata dr Suzan Džefers je to ovako formulisao: „Od trenutka kada mi budilnik zazvoni, sat i po vremena provodim sam, i shvatio sam da samo od mene zavisi kako će mi započeti dan. Od mene zavisi da li ću da otvorim roletne i pustim da svetlost dopre u sobu, ili ću se saplitati i preturati stvari po mraku. Moj je izbor da li ću ostati da ležim u krevetu i misliti kako ne želim da ustanem i odem na posao. Ili je moj izbor da ležim u krevetu, vodim pozitivne dijaloge sa sobom i radujem se nastupajućem danu. Mogu da biram da uključim muziku i plešem po stanu, umesto da slušam negativnosti iz vesti, ili svoje Zvocalo… Od mene zavisi da li ću da brinem što mi telo nije u formi, ili ću sebi reći da sam u postupku kreiranja izvanrednog tela i iskoristiti vreme za vežbanje. Ceo dan od mene zavisi!

Kada ovako analiziraš svoj dan, važno je da shvatiš da u svakom trenutku biraš kako ćeš se osećati. Ako naiđeš na poteškoće, možeš da odabereš da li ćeš se osećati bedno ili zadovoljno! Izbor je nedvosmisleno tvoj. Odluči se za onaj koji će najviše doprineti tvom napretku na putu od bola ka moći.

Napomena: Korak koji donosi ovaj tekst na putu od bola do moći je veliki! Ako osetiš nelagodnost ili (čak) doživiš ovaj tekst kao neprijatelja, znaj da je to očekivano. Preduzeo si akciju koja te je izvela iz stanja učmalosti i koja te je postavila u situaciju u kojoj imaš izbora. I sada osećaš strah zbog toga što ne znaš šta će biti posle ovoga. Zato ću te podsetiti – probijanje kroz strah je manje zastrašujuće nego živeti sa fundamentalnim strahom koji nastaje zbog osećanja bespomoćnosti. Ti si na dobrom putu da povratiš svoju moć, pa tako i nastavi!

PODELI
Svaki članak koji sam napisao, za mene ima neki smisao. Ako u njima prepoznaš misli svoje, znači da nas ima dvoje.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR