Mislim šta govorim

88

Kada želiš nešto da iskažeš, u glavi ti se formira rečenica od reči odgovarajućeg značenja. Prilikom izbora reči, najčešće, samo vodiš računa da se ne ponavljaš, i ne rezmišljaš o tome kako koristiš reči. To je zato što možda još ne znaš da način na koji koristiš reči ima ogroman uticaj na kvalitet tvog života! Neke reči, fraze i izreke te koče i stavljaju u ulogu bespomoćne žrtve; druge te osposobljavaju za akciju i stavljaju u odlučujiću ulogu. Ovaj članak je posvećen takvim rečima, frazama i izrekama, a ti ga iskoristi da se pomeriš na poziciju moći o kojoj je bilo reči u prethodnom tekstu („Moj strah je moja stvar„).

Pa hajde da pogledamo neke primere kako se reči bola prevode na reči moći…

Na primer, kada kažeš „ne mogu“ podrazumevaš da nemaš mogućnosti, tj. da ne upravljaš svojim životom. Sa druge strane, ako kažeš „neću“ smeštaš sebe u situaciju u kojoj ti biraš i odlučuješ. Od ovog trenutka izbriši frazu „ne mogu“ iz svog rečnika, za sve one opcije koje ne želiš da uradiš! Kada pomisliš „ne mogu“, tvoja podsvest čuje „slab sam“ i to zapisuje u tvoje stanje duha.

Izraz „ne mogu“ najčešće koristimo prosto da bismo odbili neki poziv ili ponudu, kao na primer: „Ne mogu da dođem večeras na večeru. Treba da se pripremim za sutrašnji sastanak.“ U stvari, „Ne mogu da dođem na večeru“ je neistina. Istina je: „Ja mogu da dođem na večeru, ali biram da radim nešto što je za mene od većeg značaja u ovom trenutku.“ Ali tvoja podsvest ne pravi razliku i kaže: „slabić“.

Kada iz pristojnosti prema domaćinu izgovoriš gore pomenutu rečenicu, sasvim je ok. (Tekstovi na temu veštine komunikacije će te upoznati sa izražavanjem koje vodi povezivanju i građenju odnosa.) Ja bih se izrazio na sledeći način: „Voleo bih da dođem na večeru, ali imam sutra sastanak koji mi je veoma važan. Ako bih došao na večeru, verovatno bih celo veče mislio na sutrašnji sastanak, i sigurno bih se bolje osećao da sam potpuno pripremljen. Zbog toga neću doći na večeru, i nadam se da ćete me pozvati drugi put.“ Ova izjava sadrži istinu, poštenje i moć. Tvoja podsvest čuje da jasno navodiš svoje prioritete i biraš ishode koji služe tvom napretku. Ovakav izbor ne dopušta da budeš bespomoćna žrtva na predstojećem sastanku niti u odnosu na domaćina.

„Mogu“ i „ne mogu“ fraze se direktno odnose na tvoje podsvesno poimanje tvoje moći (to ponavljam jer je važno). I mada sve manje ljudi obraća pažnju na to ja kažem da vodiš računa i da pitanja postavljaš pažljivo (i jezički ispravno) – kada želiš nekoga da upitaš za dozvolu da nešto uzmeš ili učiniš, formuliši svoje pitanje sa „smem li“ umesto sa „mogu li“. „Mogu li“ donosi odobrenje ukoliko je odgovor pozitivan, ali ako je negativan, odgovor zvuči „ne možeš“ i automatski oduzima tvoju moć i sposobnost vladanja situacijom. Ako ti kažem „ne smeš“ to znači da ti ja ne dam nešto, ali moć za delovanje (ubeđivanje) je i dalje u tvojim rukama.

„Moram“ je takođe gubitnička reč. Ona podrazumeva da nemaš izbora. „Želim“, „hoću“ i „mogu“ su mnogo moćnije. Umesto: „Ne mogu danas da svratim kod babe jer idem u bioskop“, ja bih rekao: „Mogu da posetim babu, ali sam odlučio da danas odem u bioskop.“ Na taj način, umesto izražavanja bespomoćnosti što neću posetiti babu, izražavam svoj izbor. Slično bi bilo: „Mogu da posetim babu, ili da odem u bioskop. Želim danas da posetim babu.“ Reč „moram“ izaziva krivicu, uznemirenost, nervozu – osećaje koji potpuno iscrpljuju. Kad god izgovoriš reč „moram“, gubiš snagu!

„Moram da izvedem kuče u šetnju.“ < „Izvešću kuče u šetnju jer želim da se oseća dobro, protegne noge, da mi kuća bude uredna… “

„Moram da uradim ovo za sutra.“ < „Želim da uradim ovo danas da bih se sutra osećao komotnije.“

I tako dalje…

Naravno, ista priča važi i za blaže varijante tipa: „Trebalo bi“, „Red je“…

„To nije moja greška“ je sledeća divota (osim u situaciji u kojoj zaista nemaš nikakve veze sa načinjenom greškom).

Bolje je preuzeti odgovornost, nego biti žrtva. Umesto: „Nisam ja kriv što sam se razboleo“, rećiću: „Nisam bio fizički aktivan, nisam se zdravo hranio, nisam spavao dovoljno… Šta mogu da preduzmem kako bih ozdravio što pre i sprečio da mi imunitet ponovo opadne? Mogu da promenim ishranu. Mogu da smanjim svoju napetost. Mogu da ostavim pušenje. Mogu više da spavam…“ Ili, umesto: „Nisam kriv što sam izgubio posao“, rekao bih: „Dobio sam otkaz. Šta mogu da preduzmem da bih što pre pronašao novi posao. Mogu da volontiram u nekoj službi pa da steknem iskustvo koje će mi omogućiti da lakše dobijem posao i kasnije da ga bolje obavljam. Mogu da se prijavim u Nacionalnu službu za zapošljavanje. Mogu da potražim oglase preko Interneta. Mogu da završim neki kurs koji će upotpuniti moj CV. Mogu da se obratim prijateljima da mi pomognu da pronađem posao…“ I tako dalje.

Ako preuzmeš odgovornost za svoje postupke, onda možeš i da vidiš šta će nam oni doneti u budućnosti. (Dopalo mi se kako je Džim Ron jednom prilikom rekao na engleskom: „Responsibility = Respons + Ability“ – Odgovornost daje mogućnost reagovanja.)

Preuzmi odgovornost i situacija će zavisiti od tebe – imaćeš kontrolu i vladaćeš situacijom! To je još jedan korak ka stanju moći. (A pošto je to jedan ozbiljan korak, o njemu će tek biti reči.)

„To je problem“ je sledeći sumoran izraz. „To je situacija“, ili „to je izazov“ (za one koji vole izazove), otvaraju vrata napretku. Kada samo pomislim koliko vremena sam proveo peglajući tekst, pitanja i softverski kod za kurseve koje držim. Da li sam ih video kao probleme? Ne – čak i kada bih ceo dan proveo ispravljajući neku sitnu grešku i kopajući po hrpi literature i materijala po Internetu, nisam to doživljavao kao gubljenje vremena i problem. To su bile situacije iz kojih sam naučio nešto novo i stekao iskustvo u pronalaženju rešenja!

Uvek imaj na umu sledeću stvar: Kada naiđeš na prepreku, gledaj na nju kao na poklon iz kojeg možeš da dobiješ mnogo toga – znanje, iskustvo… Na taj način, uspešno ćeš vladati i u teškim situacijama. A uvek kada iskoristiš priliku da proširiš svoju sposobnost vladanja situacijom, tvoja moć raste!

„Nadam se“ je sledeća fraza žrtava. „Verujem“, ima mnogo veću moć. „Znam“ ni da ne pominjem.

Nemoj reći: „Nadam se da ću dobiti posao“, nego: „Verujem da ću dobiti posao.“ Koja razlika! Prva te uvlači u brige i besane noći. Druga pruža mir i spokojstvo.

Samo da se razumemo – ovde nije reč o svršenoj radnji kada je razgovor za posao već prošao i očekujemo rezultate konkursa. Reč je o pripremama za konkurs. „Verujem da ću dobiti posao jer sam se spremio za intervju, jer sam istraživao čime se kompanija bavi, jer znam svoje sposobnosti, jer želim da radim baš taj posao i znam da ga radim, jer…“

„Nadam se“ podrazumeva da neko drugi odlučuje o tvojoj sudbini. „Verujem“ jer JA odlučujem o svojoj sudbini i verujem u sebe!

Šta bi bilo kad bi bilo…

„Samo kad bi“, „Samo da nisam“… su fraze za one koji su nesposobni. Za njima slede jadikovke o tome koliko bi život bio lep da je drugačiji. „Sledeći put “ podrazumeva da smo izvukli pouku iz date situacije i da će nam ta pouka sledeći put biti od koristi. Na primer: „Da to nisam rekao Marku…“ se može preformulisati u: „Shvatio sam da je Marko na to osetljiv. Sledeći put ću biti mnogo pažljiviji.“

Slično tome je i „ja bih“ jer za time obično ide izjava u kojoj se očekuje pomoć više sile, poravnavanja planeta i sl. Zameni ga sa „ja hoću“. Ako kažeš „Ja hoću…“, zadržavaš moć u svojim rukama a samim tim i kontrolu nad situacijom! Nakon toga, preostaje ti samo da definišeš svoje ciljeve i preduzmeš akciju.

„Šta da radim!?“ i moja draža varijanta „A šta ću!?“ Za njima dolaze izjave o tome kako se nema mogućnosti, prilike i slično jadikovanje i strah koje podrazumevaju ove reči.

Ti imaš neverovatan izvor moći u sebi – moći koja do sada nije korišćena u potpunosti. Iskoristi je i umesto: „Izgubio sam posao! Šta da radim!?“ kaži: „Izgubio sam posao. Znam da je teško naći posao, ali verujem u sebe i radiću najbolje što mogu da situaciju dobro rešim.“ Ili umesto: „Ne znam šta da radim – ništa me ne sluša!“ reci: „Znam da je sa njim/njom teško razgovarati, ali ja znam šta želim tim razgovorom da postignem i zato ću uložiti maksimalan trud da ostvarim uspečnu komunikaciju.“

Služimo se izrazom „strašno je“ u svakodnevnom životu. Na primer: „Izgubio sam novčanik. Zar to nije strašno!?“ Šta je to tako strašno kad izgubiš novčanik? Kada sam pisao diplomski rad na Institutu za fiziku u Zemunu, ukrali su mi novčanik sa novcem i svim dokumentima (lična karta, vozačka dozvola, zdravstvena knjižica, povlastica za vožnju GSP, kreditna kartica) iz jakne koja je ostala okačena na čiviluku u laboratoriji. Nije mi bilo nimalo prijatno, ali daleko od toga da je bilo strašno – zaradio sam novi novac i izvadio nova dokumenta.

Ipak, mnogi od nas na ovaj način pričaju o beznačajnim stvarima u životu ni ne znajući da to naša podsvest registruje kao: „Katastrofa! Nema nam spasa! Bespomoćni smo!“ Zato zameni „strašno“ sa „poučno“. Ja, na primer, više ne ostavljam novčanik u jakni.

Naravno, postoje stvari koje su zaista strašne. Prva koja mi pada na pamet je Holokaust. Ali, čak i tada je bolje da upišeš u svoju svest da je to „poučno“ da se ne bi ponovilo!

Takođe, i kada izgubiš voljenu osobu, ukoliko očuvaš moć da vladaš situacijom koja sledi, sačuvaćeš i sećanje na tu osobu i sve one trenutke radosti koje ste delili. Šta više, više ćeš ceniti svoje odnose sa drugima i živećeš tako da ih obogaćuješ i produbljuješ. Ako izgubiš moć, padaš u depresiju i samosažaljenje, i gubiš kontakte i sa onima koji su ostali.

„Blamirati (se)“ dolazi iz francuskog „blamer“ i znači: osramotiti, obrukati, izneti na rđav glas; koriti; kuditi, pokuditi, grditi… Pa kad kažeš „blam me je“ predviđaš nepovoljan ishod za sebe, i zato „blamiranje“ pripada rečniku bola! Samim preduzimanjem akcije ti si dobitnik bez obzira na ishod – bogatiji si, ako ništa drugo, za ogromno iskustvo koje iz pokušaja dolazi, što utiče na porast tvog samopouzdanja i osećaja moći! Zato, samo napred – prestani da se „blamiraš“! (Ja sam to odavno učinio:-))

PODELI
Svaki članak koji sam napisao, za mene ima neki smisao. Ako u njima prepoznaš misli svoje, znači da nas ima dvoje.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR