Gili Tepekong čine tri ostva koja štrče iz vode nadomak Kandidase. Čamcem se stiže do njih za 10 minuta. Kada ih gledaš sa obale, ne razlikuju se puno od drugih ostrva, a voda ko voda – plavo-zelena sa talasićima. Ne možeš ni da zamisliš šta se krije ispod površine… 🙂
Месец: мај 2010.
-
Ma, kakav Avatar?! Bali je zakon!!!
Kada smo rekli našem instruktoru ronjenja da idemo na Bali, skrenuo nam je pažnju šta od opreme da proverimo i na koji način, pre nego odemo na zaron. Ipak, glava je u pitanju ako se spustiš na 20 metara i nešto pođe po zlu…
-
Religija, vera, sujeverje…
Osvanuo je novi dan. (U stvari, ono što ću opisati u ovom članku se dešavalo tokom više dana, ali ću ga ja zbog celovitosti spakovati u jedan! 🙂 Osim vode i par čokoladica koje standardno nosimo sa sobom kada krenemo u neku šetnju, spakovao sam u ranac i čarape i duks. Wayan mi je prethodnog dana rekao da se on jednom prilikom smrzao kada je bio na Mount Agung – najvećem vulkanu na Baliju.
-
Prva šetnja po Baliju
Probudio sam se. Nisam znao koliko je sati, ali sam konstatovao da je mračno kao kad pada kiša. Načulio sam uši i shvatio da, zapravo, i pada. „Ok, znam da je u februaru kišna sezona na Baliju, ali zar je morala baš da pada kad smo mi tu…“ – pomislih. Izađem na trem ispred kolibice i vidim da je sve mokro, da vedra neba nema ni na pomolu, ali i da su kišne kapi sasvim tople!
-
Dolazak na Bali…
Bio je novembar mesec kada smo razmišljali gde ćemo da putujemo ove godine. Meni je nekako bilo dosta civilizacije i želeo dam da pobegnem u prirodu. Predložio sam Bojani da idemo u Keniju. Ipak, nju su i dalje privlačile čari dalekog istoka i smislila je da bismo mogli da spojimo i civilizacijske tekovine i prirodu.
„Hajde da idemo na Bali i u Singapur!“ – reče.
„Opet džungla!“ – pomislih.