Komunikacija je jedno od ključnih obeležja ljudske civilizacije. Bez nje ne bi bilo ni razmene znanja, iskustava, osećanja…
Iako je najčešće shvatamo zdravo za gotovo, komunikativna sposobnost je nešto što se može unaprediti, a sa njenim unapređivanjem će doći i do poboljšanja kvaliteta življenja. I to je osnovni cilj kursa „Veštine komunikacije“!
A, kako ćemo unaprediti tvoju komunikativnu sposobnost? U okviru ovog kursa upoznaću te sa pojmom i značajem JA poruka, sa različitim načinima slušanja koji doprinose uspešnoj komunikaciji i povezivanju sa drugim osobama, i time ću stvoriti podlogu za razvoj tvoje komunikativne sposobnosti kao pojednica.
Pa, da počnemo… sa time kako ti doživljavaš svoju komunikativnu sposobnost, i komunikaciju uopšte!
Razmisli šta možeš da mi kažeš kada bih te pitao:
- Kada započinješ kontakt, da li zaista želiš da se povežeš sa drugom osobom?
- A koliko želiš da doprineseš razumevanju kada razgovaraš sa nekim?
- Da li želiš da ti komunikacija donese prijatnost, da te obogati, ispuni, da iz nje izađeš sa željom da se ponovi?
- Da li ti je lako da kažeš ono što želiš i da to bude kratko i jasno, a takođe i iscrpno?
- Da li ti je lako da kažeš ono što želiš a da to bude razumno i zanimljivo?
- Da li ti je lako da kažeš ono što želiš i da to bude efikasno, a takođe i efektno?
- Da li ti je lako da kažeš ono što želiš a da to bude sadržajno i uočljivo?
- Koliko je često komunikacija koju ostvaruješ spontana i neposredna?
- Koliko je kvalitetna tvoja svakodnevna komunikacija?
- Da li ti je potreban i važan pogled, dodir, osmeh kada razgovaraš sa nekim?
- Šta ti prija u komunikaciji sa drugima? A šta ne?
- Da li, i koliko često, posle kontakta sa nekim razmišljaš o lepoti, sadržajnosti i prijatnosti te komunikacije?
- U kojim situacijama se trudiš da ulepšaš komunikaciju i da je produžiš?
- Koliko promišljaš kada se obraćaš sebi i drugima bilo za prijatne, bilo za neprijatne stvari?
- Može li razumevanje u komunikaciji da nam pomogne da bolje živimo zajedno?
- Imaš li želje i hrabrosti da unaprediš svoju veštinu komunikacije?
Na ova pitanja ne možeš da odgovoriš tačno ili pogrešno. Ona su tu da te navedu na razmišljanje o tome kako sebi i drugima možemo da učinimo život kvalitetnijim, poštujući sebe i druge; kako koristeći moć komunikacije možemo da se sa drugima povežemo i dođemo do zajedničkih ciljeva; kako zahvaljujući komunikaciji možemo da zadovoljimo svoje i tuđe potrebe. Pa, ako imaš li želje i hrabrosti da unaprediš svoju veštinu komunikacije, hajde da to i učinimo!
Prvi korak je da se upoznamo sa definicijama komunikacije. Kažem definicijama jer postoje različite struje koje definišu komunikaciju na različite načine, i iako se definicije razlikuju po svom obliku, smisao im je isti:
Komunikacija se definiše kao proces razmene poruka (verbalnih ili neverbalnih), između najmanje dve osobe, koji se odvija sa određenim ciljem i namerom.
ili:
Komunikacija se definiše kao proces među pojedincima (ili grupama) pri kome se razmena (znanja, iskustava, osećanja) među njima uspostavlja znakovima – simbolima i signalima.
ukoliko pod simbolima podrazumevamo znakove koji imaju funkciju reprezentacije stvari (na primer – reči), a pod signalima podrazumevamo znakove koji imaju funkciju ekspresije ili apelovanja (na primer – smeh, plač, pokret, stav tela).
Super! 
Sada znamo da je komunikacija proces razmene poruka ili znakova, sa određenim ciljem! Pa, hajde da vidimo i gde se ona javlja i ko učestvuje u njoj. Javlja se npr. na ulici, kod kuće, na poslu, uveče u parku, kad je gužva u autobusu, u menzi… A obično učestvuju mama, tata, Milica, Nikola, Marko…
Drugim rečima, svaka komunikacija se odvija u okviru neke situacije. Kakva će komunikacija biti, zavisiće od same situacije, a tu situaciju određuju brojni i različiti faktori kao što su broj učesnika u razgovoru, vreme odigravanja, karakteristike prostora, uzrast, pol, uloge učesnika, prethodno iskustvo, predmet razgovora, itd.
Svi ovi faktori utiču na to kako će se odvijati razgovor, odnosno komunikacija. Na primer – ako komuniciramo sa grupom u svojstvu predavača u amfiteatru, prilagodićemo visinu tona tome da svi učesnici mogu da nas čuju, trudićemo se da objašnjavamo dovoljno detaljno tako da nas svi razumeju…
Zamisli da si u situaciji u kojoj se obično javlja komunikacija – npr, u društvu si neke osobe i želiš da komuniciraš sa tom osobom. Šta ti je neophodno za ostvarivanje komunikacije? Odgovor je – komunikativna sposobnost!
Probaj, na primer, da objasniš buba-rusu Hajzenbergov princip neodređenosti! Naravno da ne možeš! A zašto?! Zato što nemaš sposobnost komunikacije sa buba-rusima (nemaš antene, ne govoriš njihov jezik, ne ispuštaš čudne mirise 
).
Slično je i sa ljudima – ako nemaš komunikativnu sposobnost, ne možeš da komuniciraš ni sa njima… A svoju komunikativnu sposobnost ćeš iskazati tako što ćeš se prilagoditi raznovrsnim situacijama komunikacije!
Na primer, ako ti od stranih jezika znaš egleski i ruski, a nemac zna francuski i engleski, prilagodićete se situaciji i komuniciraćete na englesko jeziku. Dakle, komunikativna sposobnost je i sposobnost govora, pisanja i čitanja, gestikulacije, slanja SMSova, ćaskanja, i da bi komunikacija bila uspešna neophodno je da postoji i prilagođavanje svih učesnika u njoj.
Dalje… Imamo buba-rusa… Ovaj… Hteo sam da kažem osobu sa kojom želimo da komuniciramo. (Moram da pozovem buba-šintere pod hitno! ) Dakle, nalazimo se u društvu osobe sa kojom želimo da komuniciramo. Šta radimo? Prilagodimo se situaciji! Na primer – okačimo osmeh na lice, isprsimo se…
Čekaj, čekaj, čekaj… To radimo kada želimo nekome da se dopadnemo, ili se obradujemo susretu sa osobom koju odavno nismo videli, ili želimo da iskažemo svoj ponos, ili… U toj situaciji, to zovemo adekvatnim prilagođavanjem.
Sa druge strane imamo neadekvatno prilagođavanje. Zamisli da nagaziš nekoga a on/a raširi osmeh od uva do uva (:-D) i radosno ti kaže: „Nagazili ste me!“ Je l’ dá dà bi bilo čudno?! (Da ne pominjemo ekstremnije slučajeve…)
Znači, prilagođavanje može biti adekvatno ili neadekvatno.
Neadekvatno prilagođavanje neizbežno vodi prekidu komunikacije (tako da možemo da se zapitamo da li uopšte imamo sposobnost komunikacije ako se neadekvatno prilagođavamo situacijama komunikacije) jer druga strana neće razumeti šta pokušavamo da joj kažemo, pa će želeti da što pre okonča tu komunikaciju (da ne kažem muku).
Adekvatno prilagođavanje vodi ka uspešnoj komunikaciji, i za njega je potrebno da se na osnovu razmene koja se događa između sagovornika, osim afektivnih (osećanja, uverenja, vrednosti, stavova…) i kognitivnih (misli znanja, umeća, veština…) sadržaja, menjaju i jezik i jezička sredstva izražavanja (leksička i sintaksička prilagođavanja), sadržaj onoga što se govori (količina informacija, relacije…), i način na koji se govori (fraze, intonacija).
A da bismo mogli da se adekvatno prilagodimo neophodno je da razumemo sebe (svoje potrebe i želje) i da se trudimo da razumemo druge (potrebe i želje osoba sa kojima komuniciramo). To je ujedno i zaključak ove prve lekcije iz veština komunikacije.
Za kraj da rezimiramo o čemu smo sve pričali:
- Osetili smo potrebu za nečim – npr. Ogladniš, tj. osetiš potrebu za hranom.
- Osmislili smo način zadovoljenja potrebe – Odlučiš da pojedeš burek.
- Našli smo se u situaciji u kojoj nam je potrebna komunikacija da bismo zadovoljili svoju potrebu – Odeš do pekare i kažeš šta želiš da jedeš.
- Prilagodili smo se datoj situaciji – Učtivo se javiš pri ulasku, sačekaš, i kada dođeš na red, kažeš jednostavno: „Dvesta sa sirom.“ (Ne ćaskaš sa prodavačicom o recesiji i svetskoj krizi, i na taj način izazoveš gnev kod drugih kupaca, i staviš prodavačicu u nezavidan položaj da što je moguće ljubaznije okonča komunikaciju, i da te ubuduće izbegava. Ne, ne radiš to. ) Ona ti na to odgovori: „Pedeset šest dinara.“ (Nije te pitala da li želiš da se predomisliš, da uzmeš 200 sa mesom ili rol viršlu, i na taj način te dovede u poziciju da pobesniš od gladi, prekineš razgovor, i ubuduće zaobilaziš tu pekaru. Ne, nije.)
- Uzeli smo burek i otišli srećni jer smo zadovoljili svoju potrebu za hranom. Sa druge strane, prodavačica je uzela novac i ostala srećna jer je zadovoljila svoju potrebu za novcem. Suma sumarum - imali smo jednu uspešnu komunikaciju.
Uspešna komunikacija predstavlja naizmeničnu razmenu, radi racionalnog i ciljno usmerenog stvaranja pouzdane podloge za buduće ponašanje.
