Moderno robovlasništvo

Kao klinac, bio sam oduševljen filmskim spektaklom „Ben Hur“. (I mora se priznati… Do pojave „Titanika“ bio je film koji je pokupio najviše Oskara…) I dobro se sećam scene pomorske bitke kada je Ben Hur, kao rob na rimskoj galiji, bio okovan u potpalublju. Razlog je očigledan – ako galija potone, odoše i robovi sa njom, pa im je bolje da daju sve od sebe da galija ne potone…

Danas nema robovlasništva. Ustav nam garantuje pravo na slobodu. Da… Ali bih voleo da ostaneš svestan da, poput Ben Hura, i danas možeš biti „prikovan“! Možeš biti prikovan za posao, za novac, iz straha za svoj i živote svojih najmilijih…

I zato te podsećam da snaga, moć, dolazi iz tebe. Moć je već u tebi, samo (možda) treba da poradiš na tome da se ispolji u tvojim postupcima.

Zar je to tako mnogo? (Momo Kapor)

Otkako znam za sebe, uvek sam živeo u najgorim vremenima. Nikad u dobrim. Uvek je sve bilo skuplje nego prošle godine, uvek su porezi bili veći nego lani a vino lošije nego ikad. Leta su nekad bila leta, a zime zaista zime…Ljudi su bili pošteniji, vazduh čistiji, a današnje meso nije ni prineti onom mesu…

Danas se sa setom sećamo divnih dana izobilja od pre deset godina.Kakva su samo to bila vremena! Pre deset godina smo govorili da se ovako, zaista, više ne može i da je bilo mnogo bolje pre pet godina. Pre trideset i pet godina smo govorili da će za četrdeset godina biti mnogo bolje. Pre dvanaest, da su dosla poslednja vremena… 

Dok su ostali, pametniji narodi, živeli odmah, mi smo bili okrenuti svetloj budućnosti. Kada se budućnost izjalovila, okrenuli smo
se svetloj prošlosti. Prošlost me nikada nije mnogo zanimala, a za budućnost nemam više vremena. 

Da li sam površan tip ako želim da živim malo sada? Mislim odmah? Zar je to tako mnogo? Ako neću sada, kada ću?

Budi direktan

„Doneli su mi lekove koje si mi poslao. Da ti pravo kažem, Tejo sine, ja nikakve lekove odavno ne pijem. Razbolela sam se onog jutra kad si otišao, a za tu bolest medicina još nema leka. Lekove sam ti iskala, misleći da ćeš mi ih ti doneti…“ – Profesionalac, Dušan Kovačević

Budi direktan! Ako želiš da dobiješ nešto (ili nekoga:-), budi direktan i reci konkretno šta želiš i na koji način.

Indirektne poruke, bilo verbalne, bilo neverbalne, vrlo lako mogu ostati neshvaćene od strane onoga kome su upućene te neće dovesti do zadovoljenja tvojih želja.

Život kao putovanje

Seti se kako ti nije bio problem da ustaneš u 5 ujutru da se igraš sa Adrijanom kada ste bili u Meksiku, iako si promenio 8 vremenskih zona i u 48 sati odspavao jedva neka tri sata. Seti se kako ti je i taj dan bio lep i živopisan.

Seti se kako si ustao u 2 ujutru kada ste bili u Egiptu, kako biste išli u Abu Simbel. I isto ti nije bilo naporno, niti mučno. Naprotiv! Sa lakoćom si šetao i razgledao i trudio se da što bolje iskoristiš dan.

Pa neka ti svaki dan bude kao da si na putovanju. Neka ti život bude kao putovanje! Svakog jutra podseti sebe da će ti dan biti prošaran novim stvarima, novim ljudima i novim saznanjima. Neka te raduje svaki trenutak koji je pred tobom, pa makar bio i neizvestan u pogledu onoga što želiš. I svakog jutra će ti biti lako da ustaneš i započneš dan.

Svedok

Odvoji 15 minuta za sledeću fantaziju – vežbu.

Zažmuri i zamisli da možeš da se vratiš u prošlost samo svešću. Telo ti ostaje tu gde jeste u prostoru i vremenu, ali tvoja svest može da otputuje gde god poželiš. Ne možeš da utičeš na događaje ni da ih menjaš, ali možeš da im budeš svedok! Očevidac!

Kojem događaju bi izabrao da budeš svedok? U koje vreme i na koje mesto bi se vratio? Šta bi pohitao da vidiš? Čemu da prisustvuješ?

Da li bi to bilo rođenje Hrista? Šetnja sa dinosaurusima? Otkriće penicilina? Nešto vezano za bliske osobe, nešto što si propustio?

Kako bi to izgledalo?