Dobro mi je rekao

Stao mi je auto. Tačnije, ja sam ga zaustavio ispred prodavnice i, kada sam hteo da pođem kući, on mrtav. Rikn’o akumulator.

Posle paljenja na kablove, bezuspešnih pokušaja da sam ustanovim gde je kvar, konsultovanja sa Googlom i forumima, nađem majstora u Lastvi Grbaljskoj.

Odem kod njega, ostavim auto da ga sredi, on mi se javi popodne, ja dođem predveče da vidim šta je bilo i da platim.

Kaže majstor… „Otišla ti je masa na alternatoru. Ko je sređivao alternator, nije ti dobro zategao maticu pa je varničila i vremenom spržila kontakt. Ja sam ti to sve lepo očistio, zategao i sad si miran.“

Ja… „Ok, koliko sam dužan?“

On, ladno… „50 evra.“

Ja, iznenađeno… „50 evra!? Za… ovo što ste rekli?!“

Majstor… „Drugi bi ti servisirali alternator. Pa bi menjali kablove. Pa bi ko zna šta još radili i uzeli ti mnogo više para i pitanje da li bi ti popravili. Ja imam godina i godina iskustva i znanja, i znao sam šta da tražim i šta da popravljam.“

Ja ne znam šta da kažem… (A zaista sam na brojnim forumima video da su se ljudi namučili sa servisiranjem baš kako je on opisao.)

On dodaje… „Misliš da bih ja imao sve ovo (pokazuje na zaista veliki i dobro opremljen servis oko sebe) da ne naplaćujem svoje znanje!?“

Ja zaključujem… „Dobro mi je rekao.“

Trebalo bi i ja da naplaćujem svoje znanje. Ne samo svoje vreme!

+delta koncept

+delta koncept se koristi kada želiš da komentarišeš tuđ rad, trud, ponašanje,  postupke, izjave i drugo. Vrlo je jednostavan i efektivan, a doprinosi dobrim odnosima, uspešnoj komunikaciji i zajedničkom rastu i napretku!

Koncept je sledeći: Kada želiš da prokomentarišeš tuđa dela, prvo moraš navesti šta si zapazio pozitivno u tuđem radu, pa tek onda možeš da kažeš šta bi ti uradio drugačije.

Dakle, prvo moraš reći šta ti se sviđa. Moraš navesti bar jednu stvar koja ti se dopada! (Ako ne navedeš nijedno pozitivno zapažanje,  nemaš pravo na deltu – nemaš pravo da komentarišeš šta bi ti drugačije uradio.)

I, drugo – delta… Možeš izneti svoje mišljenje šta bi trebalo promeniti. To mišljenje mora biti iskazano JA porukama (JA mogu da govorim samo šta bih JA mogao da uradim, kako bih JA to uradio, šta bih JA promenio, a ne šta TI treba da radiš), treba ga iskazati pozitivnim jezikom (rekao bih šta treba da uradim, a ne šta ne treba da radim), i treba biti konkretan (to i to bih uradio) i detaljan (uradio bih to na taj i taj način, a ne samo „bolje“).

Jednostavno, a vrlo moćno!

Nešto najvažnije u Univerzumu!

Kocka ivice 10 centimetara od olova ima masu 11,3 kilograma. (Masu, ne težinu. Težina je sila, i na Zemlji bi joj bila oko 113N.)

Kubik vode (kubni metar) ima masu 1 tonu! (Hiljadu kilograma! A to je metar puta metar puta metar! Možeš bez problema da se popneš na nju… Možda ti je sad jasnije zašto talasi mogu da te slome k’o od šale…)

Zemljina masa je 5,97 puta 10 na 24 kilograma. To je 5.970.000.000.000.000.000.000.000 kilograma!

Masa Sunca je 2 puta 10 na 30 kg. Što je 2.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 kg!

Procenjuje se da je masa materije u poznatom nam delu svemira oko 10 na 53 kg. To se još piše: 100.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 kg.

Masa osobe koju voliš je… koliko? Možda nema ni tri cifre?

Pa opet… Ona je za tebe nešto najvažnije u Univerzumu!

Babybik

Imaš bebu koja hoće stalno „na ruke“? Pa hoće da je ljuljaš, da trčkaš, da „letiš“ sa njom?  Sjajno! Eto prilike da dovedeš svoje telo u top formu!

Sigurno ne moram da ti naglašavam da je bebina bezbednost na prvom mestu (uključujući i njene potrebe), pa onda… Šetaj, skakući (lagano, mekano, s noge na nogu), njiši se (kukovima, kao drvo, kao brod), vrti se (kao balerina na usporenom snimku ili kao kosač), zateži leđa i trbušnjake (kao gusenica ili koristeći bebinu kao dodatnu težinu), radi čučnjeve (polako, da osetiš kako ti rade mišići), vežbaj ramena, bicepse, podlaktice… sve!

Ako ne postoji, siguran sam da se može napraviti kompletan set vežbi za celo telo koje možeš da radiš sa bebom u rukama, tako da vam oboma pričini zadovoljstvo!

Svi smo mi različiti

Pihtije – ili ih jedeš,  ili ne. To mi prvo pade na um sada kada želim da ti kažem koliko su ljudi različiti.

A različiti su od samog početka – verujem da se različiti i rađamo! (Ono „isti pred Bogom i zakonom“ ostavljam za neki drugi članak…)

Neko još kao beba više voli levu a neko desnu sisu. Neko voli obe. Neko ima svetlo plave, neko tamno plave oči. Neko voli da spava na leđima neko na stomaku, a neko u naručju. I kako vreme prolazi, svi mi postajemo složenije i kompleksnije ličnosti. 

Pa razmisli… Koliko će te poređenje sa drugima činiti srećnim? Koliko koristi od toga možeš imati? Da li se porediš sa adekvatnim „uzorcima“? Da li je pravo vreme za poređenje? Šta porediš i možeš li se uopšte porediti?